Nije interesantna priča i ima puno da se čita. A da predjete na drugu stranicu???

Ili ipak...

Februar 2019.

Nakon što mi se vec drugi put dogodio izliv krvi na mozak. I sve teske trenutke koje smo opet moja porodica, bližnji i ja prolazili. Bili smo na rubu egzistencije.

Maj 2019.

Opet sam bio na pregledima u Beogradu. Resili smo da posetimo tatinu tetku i tecu u Barajevu. Ljudi u penzionerskim danima. Finansijski veoma stabilni. Koji su nama mnogo puta pomogli. Govorili su o tome da zele da stave neku ogradu na terasu i stepenište. Tata je pomislio da to moze biti aluminijumska ograda. U prosloj firmi je povremeno radio sa tim ogradama, a ja sam ponekad isao da mu pomognem. Bile su nam poznate. Neuporedivo bi ih jeftinije kostalo jer bi uzeli samo materijal, i završili bi za dan-dva. A ja bih pripomogao koliko budem mogao. U tom trenutku to je bilo nešto najmanje što smo mogli da učinimo za njih. Iako njima u tom trenutku finansijski nije znacilo.

Zavrsili smo ogradu, naravno bili su odusevljeni! Proveli smo dva sjajna dana sa njima. Prevrćući stare dogadjaje i uspomene. To su ujedno bile i nase prve slike.

A ovako smo završili rad.
I napravili novi početak.

I tako u sitnim satima kada sam razmisljao o onome sto mene ceka u daljem lecenju.
Pocele su da mi se javljaju sjajne ideje.

Nakon dve nedelje upornog istrazivanja i gledanja raznih stranica i učenja o alu ograda. Uvideo sam priliku da to može biti nesto sto ce nas izvuci iz teške finansijske situacije. Tako je i bilo. Poceli smo da radimo nakon što bi tata završio sa svojim stalnim poslom. Ja sam se uveliko oporavljao i mogao sam dosta da pripomognem. Na pocetku smo imali samo jednu mašinu, ali smo sve ostale stvari pozajmljivali ili nekako radili bez toga.

Avgust 2019

Tata napusta posao i pocinjemo sve vise i vise samostalno da radimo. Od početka, sami sebi smo bili najveci kriticari. I uvek smo se trudili da prevazidjemo naš rad. Dok bi putovali do mesta gde radimo, idealizovali smo stvari. Razmisljali na koji nacin da resimo sitne probleme, koji alati su nam potrebni i kako bi to sve u buducnosti moglo da izgleda. I dan danas to se nije promenilo, i dalje sanjamo kao dečaci. S tim da ja to i jesam.

18. jun 2020. zvanično AluProfils

I danas. Nas dvojica odgovaramo na svaki poziv i poruku, sms i na svim platformama. I dajemo sve savete i sugeatije, svakome ko to zatraži. Dolazimo na dogovore licno, nekada i zajedno. I uvek neko od nas učestvuje u montaži.

Ova prica nije posebna i sami znamo na 1000 većih i značajnijih priča. Mi smo zahvalni na onome što je iza nas.

Da li priča ima smisla?
Da li je zanimljiva?

Ne znamo.

Ali, to je naša priča.
Vidimo se.